Očigledno je da se obrazovanje suočava s problemima već decenijama, vekovima… Nije bilo i još uvek nije zadovoljavajuće, nešto je uvek nedostajalo. I činjenica je da kakvo god da je bilo obrazovanje i kakvo god da je danas, ono nije razvijalo kompletnog čoveka. Savremeni sistem obrazovanja ne omogućava kvalitet života koji bi trebalo da živi obrazovan čovek.
…
Ako pogledamo proces prenošenja znanja, uočavamo da postoje dve strane, objekat znanja i subjekat znanja tj. znalac. Ono što savremeni sistem obrazovanja obezbeđuje je znanje o objektu, ono što mu nedostaje je znanje o subjektu, znanje o znalcu.
…
U procesu sticanja znanja prva referentna tačka je znalac, veoma važna, jer poznato nam je da je znanje onakvo kakav je znalac. Kada je um tup, kada je znalac pospan, znanje je drugačije nego kada je vrlo budan, svež. Potpuno je drugačije. Opažanje je drugačije, razumevanje je drugačije, osećanja su drugačija. Dakle, znanje je različito u različitim stanjima svesti.
…
Savremeno obrazovanje ne daje znanje o znalcu. Bez znanja o znalcu, tj. kada je znalac u neznanju o sebi samom, cela struktura znanja kao da nema osnovu.
Temelj znanja je svest znalca, sam znalac. Ali ako je znalac u mraku, ako znalac ne poznaje sebe, tada je veoma očigledno da cela struktura znanja, celo polje znanja nema osnovu. I takvo znanje bez osnove može da bude samo neispunjavajuće. Znanje koje pruža savremeni sistem obrazovanja ima veliku vrednost na objektivnom nivou života, ali vrednost na subjektivnom nivou života nedostaje.
…
U objektivnom polju života postoji napredak, ali obrazovanje ne dodiruje polje subjekta i zato polje subjekta, polje znalca ostaje izvan znanja.
Krajnje je vreme da zajedno sa znanjem svih disciplina, obrazovanje pruži i znanje o subjektu.