Želje se rađaju iz određenog htenja, iz nedostatka sreće. Um uvek traži polje veće sreće. Tako, želje uvek teku ka večnoj svesti blaženstva kao reke ka okeanu.
Jednom kada je svest balženstva trajno postignuta, želje su poslužile svojoj svrsi i zato se više ne pojavljuju. To je stanje istinskog zadovoljstva, stanje trajnog mira.