Kada je i praktično iskustvo i teoretsko znanje o svesti dostupno, tada su obe strane procesa saznavanja, i znalac i objekat, na svetlu znanja. Kada se obe otvore svesnosti, obrazovanje je potpuno.
Različita stanja svesti proizvode različite promenljive vrednosti znanja. Da bi znanje o objektu bilo dosledno, nepromenljivi nivo svesti, transcendentalna svest, mora biti utvrđen na nivou čovekove svesnosti.
Tokom transcendentalne meditacije, čovek doživljava sve finija stanja misli i tada um prekoračujući i najfiniju misao dospeva u stanje koje je mirno, ali sasvim budno. Kada je i najfinija misao transcendirana, znalac je prepušten sebi u svojoj suštinskoj prirodi, neograničenoj čistoj svesti.
Praksa transcendentalne meditacije mora biti uključena u učenje svih disciplina, tako da tokom sticanja znanja, znalac bude i sve budniji u sebi. Svako polje znanja je tada talas njegove sopstvene svesti, talas ispunjenja.