Izvor: Časopis “Tajne”, 15.12.1989

Tehnika TM je laka, prirodna, nenaporna tehnika koja omogućuje iskustvo finijih nivoa procesa mišljenja, najfinijeg aspekta misli i kontakt pažnje s izvorom misli. Krajnji cilj tehnike je potpuni razvoj čovekovih psihofizičkih potencijala. Praktikuje se dva puta dnevno 15—20 minuta udobno sedeći sa zatvorenim očima. Svako ko može da misli — može i da meditira!

Efikasnost tehnike leži u njenoj krajnjoj jednostavnosti i prirodnosti. TM ne traži nikakvo predznanje da bi se počelo se praksom, ne stvara naviku niti zavisnost. Ako se prekine, uvek može da se nastavi. TM nije pogled na svet, filozofija, religija, vegetarijanstvo, koncentracija, kontemplacija, bioenergija, hipnoza, spiritizam, alternativna medicina. Ne traži bilo kakvu promenu načina življenja — samo treba uneti 15—20 minuta vežbi dva puta dnevno i sve počinje da se kreće ne bolje. Ona donosi rezultate bez obzira da li u nju verujemo ili ne, zato što se proces odvija automatski.

Tehnika TM ne može da se nauči iz knjiga već kroz šestodnevni tečaj kako bi se pored subjektivnog iskustva dobilo potpuno intelektualno razumevanje procesa. To je danas najviše ispitana tehnika za potpuni razvoj svih čovekovih potencijala. To je iskustvo hiljade i hiljade ljudi širom sveta.

Maharišijevo učenje razlikuje se od drugih učenja po tome što on nikad ne omalovažava ni materijalnu stranu života, ni telesno zdravlje — zato u TM važi parola: Meditacija — akcija!

Mahariši sada priča o tome kao anegdo­tu. Kad je stigao u Ameriku pre 30 go­dina priseća se svog prvog predavanja u Los Anđelesu. Publika više radoznala neo­bičnom pojavom čoveka u belom sluša pažlji­vo, ali sa nekim blagim izrazom zbunjenosti, skoro uplašenosti pri svakoj pomeni reči me­ditacija. Pojam koji je svakom istočnjaku ta­ko blizak očigledno se ne uklapa u razmišlja­nja prosečnog zapadnog čoveka. Izaziva ne­doumicu, maltene strah.

– Sledeća predavanja i utisak je isti. Očigledno treba bliže objasniti taj pojam da bi od početka bio razumljiv — priča Mahari­ši. — Ja dodam ono transcendentalna kako bih pojasnio suštinu tehnike. Tek sada dolazi iznenađenje. Ljudi slušaju, ali pri svakoj po­meni reči transcendentalna primećujem, po­red zbunjenosti, i neku blagu paniku na licima.

– Da sam to znao ranije, smeje se Ma­hariši, krstio bih tehniku nekim potpuno neu­tralnim novim imenom koje ne asocira ni na šta!

Ubrzo je shvatio da je popularno mišlje­nje aktivnog zapadnog čoveka o meditaciji da je to nešto mistično i neprimereno životu dva­desetog veka jer se obično povezuje sa povučenim, manastirskim načinom življenja, da je samo za pustinjake. To je donekle i razumlji­vo, jer nesporazum je u tome što su se učenja kao što je Maharišijevo oduvek izražavala je­zikom svoga vremena a trebalo ga je formulisati na jezik današnjeg doba. Mahariši je upravo to učinio dokazujući da transcenden­talna meditacija (TM) nije nekakav neodre­đeni metafizički ideal, već praktično učenje čija se vrednost danas može izraziti naučnim jezikom. On kaže: „Kad je znalac u neznanju o samom sebi, cela struktura znanja je bez osnove. Sada je krajnje vreme da se obezbedi totalno znanje o znalcu samome, zajedno sa znanjem svih disciplina“.

Područje TM je svest — njen glavni cilj je osloboditi čoveka patnje kroz puni razvoj njegovih potencijala.

Učitelj i učenici

Znanje o transcendentalnoj meditaciji proteže se milenijumima unazad. Kažu da je staro koliko i sam život. Prenosili su ga Rišiji (Vidovnjaci — znalci realnosti) usmenim pu­tem, da bi se oko 5000 godina pre n.e. poja­vilo u pisanoj formi poznato kao Vede. Veda znači znanje i to totalitet znanja, kako o ap­solutnim tako i o relativnim područjima živo­ta. Ono se za čovečanstvo mnogo puta gubilo da bi ponovo iskrslo pod nekim drugim ime­nom ili se javljalo u iskrivljenoj formi, budući da je sa opadanjem nivoa svesti čoveka opa­dala i sposobnost razumevanja i tumačenja onoga što su „rišiji“ kazivali. Na kraju, smi­sao poruke postao je potpuno neprepoznat­ljiv, jer ako je učenje tj. tehnika nepravilna, ona gubi svoju efikasnost.

Srećom, seme iz kojeg je učenje poteklo živelo je i živi. S vremena na vreme dolaze veliki učitelji i oživljavaju izvorno znanje.

Danas smo svedoci oživljavanja jedne ta­kve drevne tehnike, oživljavanja koje ovog puta zahvata čitav svet. Učitelj koji je ovog puta doneo tehniku svetu je Mahariši Maheš Jogi zvan samo Mahariši, koji je bio učenik jednog od najvećih mudraca svih vremena In­dije Svami Brahmanande Sarasvatija — Guru Deva. Guru Dev je bio na čelu jedne od najslavnijih tradicija majstora — Šankaračarja tradicije i njen zvanični predstavnik za severnu Indiju u Ðotir Matu.

Mahariši je studirao fiziku i hemiju na Alahabadskom univerzitetu ali su ga interesovala i duhovna učenja. Najveća želja mu je bila da postane učenik Guru Deva. Ovaj je prvo zatražio da završi studije, a onda mu se pridruži. Mahariši ga je poslušao, a zatim se vratio Guru Devu kod koga je učio i radio 13 godina. Postaje njegov najbliži učenik i prema tradiciji dobija dužnost da nastavi njegov rad. Guru Dev ga je zamolio da ponese zna­nje o TM i pruži ga svetu — svetu kome je ono bilo jako potrebno.

Od tada, dan za danom, mesec za mesecom, Mahariši neprestano radi. Svaki trenu­tak posvećen je zadatku brzog i efikasnog ši­renja tehnike transcendentalne meditacije. I uprkos svim naporima koje ulaže u svoj rad on uvek kaže da zasluga za obnavljanje zna­nja pripada Guru Devu koji je učenje učinio dostupnim ovoj generaciji.

Za razliku od nekih učitelja Mahariši uvek „nastoji“ da učenici dobiju znanje na ni­vou na kome ga mogu shvatiti i na kome ono za njih ima smisla. U tu svrhu ga i prenosi na dosad u istoriji radikalno nov način. Koristi sva moderna sredstva informisanja i tako omogućava svakom da TM nauči na izvoru. Cilj je da se znanje sačuva u svojoj čistoći i što trajnijem i vernijem obliku. On ne želi da se „potkradu“ greške kod prenošenja znanja. Zato je lično za uvođenje u tehniku obučio veliki broj učitelja tehnike TM. Obuka je stroga i temeljna a Mahariši u svakom pojedi­načnom slučaju sam proverava da li je učenik potpuno savladao osnove učenja. Time osigu­rava da svaki učenik predaje tehniku u nje­nom čistom obliku i da je svako ko je uči isto tako i prima.

Prevodeći na današnji jezik drevni tekst Rig Vede Mahariši oblikuje Nauku o Kreativ­noj Inteligenciji, a svom programu izučavanja ove nauke na oba nivoa, teoretskom i praktičnom, daje naziv: Maharišijeva tehnologija ujedinjenog polja. Ona integriše objektivni pristup moderne teorije kvantne fizike kroz otkriće ujedinjenog polja svih zakona priro­de, kao baze svih područja nauke, i kroz praksu tehnike TM direktno subjektivno is­kustvo ujedinjenog polja u najprostijoj formi ljudske svesnosti, stanju najmanje pobuđenosti svesti, čiste svesti.

Moderna nauka istražuje sve delove bes­krajnog reda u prirodi, ali do nedavno se nije bavila celinom prirode. Ideja o polju nalazi se u osnovi mnogih razmišljanja u novoj fizici. Prelazeći sa svakodnevnog opažanja na mikroskopski nivo molekula i subatomskih čestica nailazimo na tendenciju stapanja razli­čitosti u jedinstvo. Istražujemo li prirodu tih subatomskih čestica polako se gubi i sam po­jam čestice. Ono što smo nekad videli kao odvojene elektrone ili odvojene svetlosne talase sad vidimo kao manifestaciju beskonač­nih polja. Polja su stvarna realnost: ono što vidimo samo su lokalni događaji koji nastaju iz njih.

Britanski biolog, doktor Rupert Šeldrejk proširuje koncept polja na biologiju, a istraži­vači TM prihvataju ga kad govore o području ljudske svesti. Tako se celokupna realnost rekonstruiše.

– Sve u prirodi utiče jedno na drugo, sve je u beskonačnoj korelaciji — kaže Mahariši.

Rig Veda kaže: „Znanje je različito na različitim nivoima svesti. Prirodni zakon tre­ba da bude spoznan u totalnosti, a ne samo fragmentarno“. Nauka više nije tako „tvrda“ kada je u pitanju znalac tj. subjektivni pristup sticanju znanja. Verner Hajzelberg nam, na primer, kaže da mi nikada sa sigurnošću ne možemo znati „stvarna“ svojstva predmeta, jer proces opažanja, u stvari, menja prirodu predmeta koji se opaža.

Veda je totalitet znanja: šta kaže Rig Veda, gde je struktura Vede?

„Veda – čisto znanje, nalazi se u tom večnom, nemanifestovanom polju, ujedinjenom polju svih zakona prirode, koje je u bazi sve kreacije, u terminima čiste inteligencije. U stanju čistog znanja znalac (subjekat), sazna­no (objekat) i proces saznavanja su potpuno u stanju jedinstva“.

Univerzum i ljudski organizam ujedinjeni su na nivou inteligencije, a izvor inteligencije je transcendentalna svest — naše „jastvo“. Svojstvo koje čini univerzum i „jastvo“ istim, Mahariši Maheš Jogi naziva samoodnosnim. Ova ideja izražava najosnovniju činjenicu da inteligencija deluje unutar same sebe.

„Okrećući se prema sebi ja stvaram pono­vo i ponovo“ kaže Bagavad Gita. Primer samoodnosnosti na delu je kod „spontanih remisija“. To su izlečenja u kojima impuls misli iz jastva, krećući se kroz vezu duh-telo, leči materijalne delove tela. Ortodoksna nauka stoji u predvorju samoodanosti. Ujedinjeno polje je opisano u teoriji supergravitacije kao polje čiste inteligencije koje generiše funda­mentalne sile i polja materije prirode kroz samoodnosni dinamizam, kreirajući i održava­jući beskonačnu raznolikost Univerzuma. Mi tu inteligenciju prepoznajemo svuda oko nas.

Mahariši je sasvim doslovan:

„Galaksije ne jure naokolo po principu slučaja. U kreaciji postoji red, postoji sistem. Bez osnovne vrednosti inteligencije sav ovaj red i rast ne bi bili prisutni. Taj red se mora posmatrati kao celina.“

Mehanizam kreativne inteligencije (Kl) nije samo „tamo spolja“ gde stvara galaksije, fotone, boje na leptirovim krilima, saće u ko­šnici. Budući da smo i mi deo tog „svemir­skog materijala“ zakonitosti Univerzuma su jednako važeće i za nas. Tok Kl kreće se kroz nas, prožima nas, omogućavajući nam da bu­demo usklađeni sa našom vlastitom realnoš­ću.

ISKUSTVO APSOLUTNE SLOBODE

Tehnika TM ukida sve aktivnosti da bi na kraju transcendirala i samu sebe, što i jeste razlog njene delotvornosti

Nauka o kreativnoj inteligenciji — NKI — daje intelektualno razumevanje o poreklu, nastanku, razvoju i primeni Kl svu­da oko nas, a tehnika TM daje direktno isku­stvo Kl u nama samima. Gde lociramo sedište Kl u nama samima? Kako znamo, sva in­teligencija koju izražavamo u našem aktiv­nom životu dolazi iz misli, a misao izvire od nekud duboko iznutra. Misao je impuls inteli­gencije i energije, tako da mi lociramo sedište Kl unutar svakog pojedinca na izvoru misli, iza najfinijeg aspekta mišljenja. Da bismo objasnili kako TM deluje poslužicemo se analogijom. Mahariši kaže da je duh sličan okeanu s „talasima na površini i dubokom tišinom u dubinama“. Svesna aktivnost — misli, osećanja, opažanja — slična je talasima na površini okeana; tihe dubine duha slične su dubinama okeana. Baš kao što ispod talasa prolaze ne­čujne struje tako i tihe dubine duha podupiru svu svesnu mentalnu aktivnost. Kao što se mehurić diže sa apsolutno tihog dna okeana, tako i misao izvire u najtišim dubinama duha. Pod velikim pritiskom koji vlada na dnu okeana mehurić ce izgledati gotovo neprimetan, ali će dižući se prema površini, postajati sve veći i veći. Slično tome, misaoni impuls izvire u tihim područjima duha, a mi ga primećujemo tek kad se razvije i postane jasan i razgovetan doživljaj.

„Podsvesna obrada”

Ova analogija se upadljivo slaže s psiholo­škim i fiziološkim prikazima procesa. Ono što se događa između prvih početaka misli u du­hu i njene pojave kao svesnog doživljaja, psi­hoanalitičari zovu „podsvesnom obradom“. Svi smo svesni svojih misli, ali ne i načina na koji one dolaze.

Obrnemo li proces i sledimo jedno odre­đeno mentalno iskustvo u smeru obrnutom od njegovog nastajanja, dolazimo do nivoa sve finije mentalne aktivnosti. Konačno, kad stignemo do trenutka u kome je misao upra­vo trebala nastati, mentalna aktivnost stoji na nuli. Mahariši definiše proces kao okretanje pažnje prema unutra ka finijem procesu mi­šljenja sve dok duh ne transcendira — preko­rači i najfiniji aspekt misli i ne stigne do izvo­ra misli. Savršeno miran i u isto vreme potpu­no budan iznutra.

Transcendiranje je vrlo prirodna čovekova sposobnost. Jednom kad se nauči, lako se praktikuje. U tim mirnim nivoima čovek po­staje svestan činjenice da je priroda njegove svesti, kad nema objekata, neograničena. To je iskustvo apsolutne slobode, toliko ispunjavajuće za duh. Vede to zovu istinsko jastvo (sopstvo) — čisto polje Kl, ujedinjeno polje svih zakona prirode. To stanje mentalne tiši­ne u kome smo u sebi budni, a nismo svesni ničega drugog osim svesti, naziva se čista svest, transcendentalna svest, jedno potpuno novo iskustvo, četvrto stanje svesti za razliku od ostala tri; budnog, sanjanja i dubokog sna.

Mahariši objašnjava: „Ono što doživljava­mo za vreme prakse TM pokazuje da je čista svest bitna, osnovna priroda duha. Budući da duh obično ostaje vezan za čula i njihovo opažanje okoline, on ne shvata i ne uviđa bit sopstvene prirode, baš kao što ni oči ne vide same sebe.“

Mozak – ponos prirode

Kad smo uspostavili kontakt s tim pod­ručjem, počinjemo da crpimo iz tog rezervoa­ra i iznosimo kvalitete Kl u naš aktivni život. To se prepoznaje kao osećanje sve većeg unutrašnjeg mira usred aktivnosti, više reda, har­monije, fleksibilnosti, dramatična su pobolj­šanja na testovima koji mere intelegenciju, kreativnost, koncentraciju, fokusiranje na de­talje bez gubljenja iz vida celine, motorne veštine, sposobnost učenja, akademski rad — sve kao indikacija šta „inteligencija“ može da postigne kad se stres ukloni iz centralnog nervnog sistema. Rezultati su kumulativni, uvećavaju se redovnom praksom.

Ljudski mozak predstavlja ponos prirode zbog toga što može da evoluira „bez kraja“. Informacija u našoj DNK liči na enciklopedi­ju celokupne evolucije univerzuma. A, ipak, mi koristimo samo mali procenat, 5-10 posto mentalnog potencijala. U čoveku je fokusirana beskonačna inteligencija univerzuma. Ni­smo navikli da mislimo na ovaj način zbog toga što mislimo da je inteligencija produkt intelekta.

U stvarnosti stvari stoje obrnuto: „inteli­gencija“ je stvorila intelekt. Prirodno, budu­ći da je intelekt samo jedna manifestacija in­teligencije, on je ograničen, greška intelekta odgovorna je za to čineći da se on identifikuje sa predmetima opažanja a gubeći kontakt s poljem čiste inteligencije na izvoru misli. Po­sle nekoliko vekova studija mi čak ni ne zna­mo kako naši sopstveni organi funkcionišu. Inteligencija, međutim, nije ograničena. Ona je sve prožimajuća i beskonačna. Svaki nivo inteligencije je različit, a ipak deluje u besko­načnoj korelaciji sa svakim drugim.

Mahariši Maheš Jogi podučava o besko­načnom ljudskom potencijalu već više od tri decenije uvek podvlačeći da tehnika za posti­zanje toga mora da bude laka. Drevni teksto­vi na kojima se bazira TM kazuju „da duh treba da se umiri“. Vremenom, kako se zna­nje gubilo, napor se uvlači svuda da bi ovaj smisao postao „duh mora da se umiri“. Smi­ren duh je plod meditacije, a ne njen put, i tu je upravo osnovna razlika između tehnike TM i svih ostalih tehnika koje se baziraju na principu koncentracije ili kontemplacije. U tehnici TM mi ne pokušavamo da smirimo duh jer svako nastojanje povećava mentalnu aktivnost i ometa meditaciju. TM omogućava duhu da se smiri na najlakši, najprirodniji na­čin, bivajući privučen područjem veće sreće i zadovoljstva, ono za čim uvek teži na izvoru misli.

Stanje unutrašnje tišine

Tehnika TM ukida sve aktivnosti da bi na kraju transcendirala i samu sebe, što i jeste razlog njene delotvornosti. Nijedna tehnika koja to ne može, ne dovodi duh u stanje pot­pune mentalne tišine, naprotiv ostaje u opse­gu svoga delovanja.

Tehnika TM nije metoda lečenja, pobolj­šano zdravlje je samo neizbežni „propratni produkt“ na putu ka razvoju čovekovih punih potencijala. Okretanje pažnje sa grubljih ni­voa mentalne aktivnosti ka finijim nivoima, automatski proizvodi određene efekte na fi­ziologiju. Svako stanje svesti ima svoje odgo­varajuće stanje fiziologije. Još 1971. godine, ispitujući psihofiziologiju meditacije, dr Kit Valas, tada saradnik Medicinske škole kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, opi­sao je glavne promene koje se pojavljuju kod osobe koja meditira, a koje su od najveće ko­risti za zdravlje. Tokom vežbe telo pokazuje znakove dublje relaksacije, kao što su uspore­no disanje, smanjena potrošnja kiseonika, i usporen rad srca. Metabolička aktivnost tela merena potrošnjom kiseonika, u procentima, spustila se do nivoa dubljih od onih u najdub­ljem snu.

Ovo je bio jedan od najupečatljivijih nala­za i nešto jedinstveno što je potvrđivalo iskustvo transcendiranja. Normalno, telu je po­trebno 5-6 sati sna da bi doseglo tačku u kojoj potrošnja kiseonika pada na oko 10 posto. Meditanti su pokazivali smanjenje od 16 po­sto za deset do dvadeset minuta. Kasniji eks­perimenti provedeni na iskusnim meditantima pokazali su da mnogi od njih postižu stepen odmora dvostruko dublji nego za vreme dubokog sna i to gotovo u trenutku kada za­tvore oči.

Međutim, dok je telo bilo duboko relaksi­rano duh je ostao budan. Moždani talasi meditanata mereni EEG-om (elektroenceafalogramom) pokazivali su stanje potpune budno­sti koja je rasla sa protokom vremena medita­cije. Pri tom mozak nije naročito aktivan, međutim bio je budan, živahan i smiren u isto vreme. Meditanti opisuju to stanje potpune unutrašnje budnosti, unutarnje tišine, smire­nosti istovremeno sa dubokom relaksacijom.

Danas većina ljudi uči tehniku TM zbog koristi koje ona donosi zdravlju. Zašto je ovo slučaj u društvu koje je tako puno napredova­lo u medicini?

SREĆA JE OSNOVA MIRA

Velika žeđ duha za stanjem trajne sreće, može se jedino zadovoljiti kontaktom sa područjem beskonačne sreće na izvoru misli, duboko unutar duha.

Problem koji se zadnjih 40 — 50 godina sve više ukorenjuje u društvo je „epide­mija stresa“. Oko 70 posto svih oboljenja danas imaju svoju bazu u psihosomatici.

Kad odemo kod doktora mi kažemo: „Doktore, osećam se jako napeto i stresovito“. Prva stvar koju će doktor reći je: „Opu­sti se. Uzmi stvari lako. Odmaraj se malo vi­še“. Zatim kažemo: „Doktore, ja ne mogu da se opustim zato sam ovde“. Neizbežno, on će odgovoriti: „U redu, uzmi ove pilule“ i prepisaće nešto za smirenje.

Moderni lekovi imaju veliku ulogu u me­dicini, ali oni uglavnom tretiraju simptom, pa ne rešavaju problem. Problem je nešto dublji. To je stres u sistemu. Taj stres biva potisnut uzimanjem sedativa. I mnogi od ovih lekova, pored toga što stvaraju naviku, imaju različite pogubne, propratne efekte umanjujući spo­sobnost imunog sistema da odgovori.

Kako potrošiti život

Jedini siguran, prirodan i efikasan način za eliminisanje stresa je duboki odmor koji se prirodno postiže bez lekova. Što je dublji nivo odmora efikasnija je eliminacija stresa.

Odmor koji stičemo spavajući tokom noći otklanja površinski umor, nešto akumulira­nog stresa i napetosti. Ali, za stvarno duboko ukorenjeni stres uzrokovan traumama, emocionalnim šokovima ili produženom brigom, potreban nam je mnogo dublji odmor od onog za vreme noćnog spavanja. To nam daje tehnika TM.

Ovo odmoreno stanje sistema je savršena preventiva za sticanje novih stresova u bolesti, jer samo odmoran sistem je u stanju da im se suprotstavi.

Dugogodišnji meditanti su skoro zabora­vili šta su to kijavice, nazebi, zapaljenja koji­ma odmah podležemo kad smo iscrpljeni.

Brzina kojom starimo i trošimo se zavisi koliko smo zdravi, kako izlazimo na kraj sa stresom, kako „trošimo“ život. Većina ljudi počinje da stari već oko 19-te godine, iako se to primećuje tek kasnije. TM uklanja stres i napetost, unapređuje zdravlje i proizvodi pro­mene u fiziologiji koje su suprotne procesu starenja. Jedna grupa ljudi 50-tih godina, ko­ja redovno meditira više od pet godina, poka­zuje da su u proseku 12 godina mlađi biološki od svojih stvarnih godina. Jedan doktor koji praktikuje TM kaže: ,,TM dodaje godine va­šem životu i život vašim godinama“.

Postoji više od 350 objavljenih studija o TM u odnosu na zdravlje, urađenih na 160 nezavisnih instituta, bolnica, univerziteta u više od 20 zemalja. Redovnom praksom TM dolazi do poboljšanja celokupnog zdravlja — meditanti koriste 50 odsto manje zdravstve­nih usluga od ostalih ljudi.

Dolazi do spontane redukcije u korišćenju alkohola, cigareta i droga bez ikakvih napo­ra. Značajna poboljšanja su kod migrena, an­gina, koronarnih srčanih oboljenja, nesanice, visokog krvnog pritiska, astme, hroničnog bronhitisa, nervne napetosti, briga, depresija.

Najveća holandska kompanija zdravstve­nog osiguranja Srebrni Kret sada nudi 30 od­sto manje plaćanja onima koji praktikuju TM. Lekari širom sveta sve češće „prepisuju“ TM kao dopunu u tretiranju bolesti.

Velika žeđ duha

Poboljšano stanje duha i tela čini da čovek postaje zadovoljniji sobom i svojom okolinom. Uticaj je uvek recipročan. Više razvi­jen pojedinac u stanju je da više obogati i u isto vreme iskoristi svoju okolinu kroz geslo „Lepota je u oku posmatrača“. Oslobađajući se stresa i napetosti, čovek stiče sposobnost većeg razumevanja za ponašanja ljudi oko se­be i sposobnost uočavanja viših vrednosti u svojoj okolini. Sreća je osnova mira. Dok čo­vek nije srećan, osećaj mira je stalno remećen. Trajno stanje sreće teško se stiče u večno promenljivim spoljnim područjima života. Ve­lika žeđ duha za stanjem trajne sreće, može se jedino zadovoljiti kontaktom sa područjem beskonačne sreće na izvoru misli, duboko unutar duha.

Kada su ljudi nesrećni, neodmoreni i na­peti, atmosfera postaje zasićena ovim uticajima štetnim po život i mir među ljudima je razbijen.

EEG kod meditanata pokazuje rast koherencije i sinhronizacije moždanih talasa leve i desne polutke, kao i prednjeg i zadnjeg dela mozga za vreme vežbe. Uticaj ovog reda širi se u okolinu poništavajući i dovodeći u red nekoherentne talase stresovite okoline. Red ima veću snagu nad neredom. Eksperimenti su pokazali da u mestima gde jedan odsto lju­di meditira dolazi odmah do fazne promene koja se očituje u boljem kvalitetu života u svim područjima, smanjuje se stopa krimina­la, saobraćajnih nesreća, opada zloupotreba alkohola i droge, prazne se bolesničke poste­lje i dr. Efekat jedan odsto dobio je naziv Maharišijev efekat i on utemeljuje princip da individualna svest utiče na kolektivnu svest.

Mahariši objašnjava da je svaka vlada sa­mo nevino ogledalo svoga naroda. Moguć­nost i uspešnost vlade zavisi od snage i jedin­stva svesti naroda. Pošto vlada crpi svoje za­misli i svoju vitalnost iz kolektivne svesti na­roda, veoma je bitno da učini sve što je u njenoj moći da izgradi najviši nivo svesti na­roda, kroz uzdizanje svesti pojedinca.

Danas smo svedoci brzog rasta kolektivne svesti na globalnom nivou kroz otopljavanje odnosa, više prijateljstva i poverenja među narodima. Nacije su shvatile da svaka može da uništi drugu, ali ne može da odbrani sebe. Sve ovo što se događa danas u porodici nacija veliko je ohrabrenje za budućnost čovečanstva, ukazujući da čovek sve više usklađuje svoj život s prirodnim zakonima a za uzvrat biva njima podržan.

Vizija cilja

Redovnom izmenom dubokog odmora i ak­tivnosti stiče se stanje u kome se transcenden­talna — čista svest sve više i duže održava i u budnom stanju. Nervni sistem je sve više slobodan od stresa, ne gubi osećaj odmorenosti usred dinamične aktivnosti i tako biva ot­poran na spoljni stres. Kako praksa napredu­je čista svest počinje da se održava neprekid­no zajedno sa budnim stanjem i dubokim snom. To stanje svesti se definiše kao peto stanje svesti jer se jasno razlikuje od poznata tri. U petom stanju svesti doživljavamo nepromenjljivu osnovu duha uporedo s promenjljivim površinskim nivoima misli. Znači, budnost, sanjanje i duboki san nastavljaju svoje postojanje, samo sada uz njih postoji i svest o nepromenljivom polju čiste svesti. Svesni kapacitet duha je potpuno proširen, sada obuhvata sve slojeve mentalne aktivnosti i zbog toga Mahariši tu svest naziva kosmička svest. Za razvoj petog stanja svesti aktivnost je isto tako važna kao i meditacija. Mahariši kaže da se nakon razlaganja stresa meditaci­jom, nervni sistem tj. ceo organizam prilagođava novom načinu funkcionisanja kroz akci­ju. Akcija biva sve više u skladu s principima koji podržavaju život da bi na kraju postala uvek spontano ispravna.

Peto stanje svesti bi trebalo da postane normalno stanje dostojno čoveka. Ono je u stvari baza za razvoj viših stanja svesti.

Da bi ubrzao kosmičke svesti i iskustva viših stanja svesti, Mahariši uvodi pored programa TM i TM SIDHI program. SIDHI na sanskritu znači „savršenstvo“. Transcenden­talna SIDHI svest se doživljava kao svest bez sadržaja. Međutim, sadržaj svega je tu u for­mi semena — samo ga treba oživeti. To čine SIDHI tehnike — Patanđalijeve joga sutre: oživljavaju kvalitete prirodnog zakona koji su u čistoj svesti u svojoj virtualnoj formi, učeći nas kako da mislimo, tj. idemo u akciju sa tog nivoa.

Jedna od SIDHI tehnika je i tehnika „joginskog letenja“ i ona je spoljna, vidljiva manifestacija kako rade sidiji. U ovoj prvoj fazi odvija se kao uzdizanje desetak do osamdeset santimetara iznad tla i pomeranje unapred — u vidu skakutanja, u položaju „punog loto­sa“, tj. sa stopalima na bedrima. Ona je test koliko smo oživeli neograničenu, čistu svest i uneli je u proces mišljenja tj. akcije.

Telo stalno reaguje na impuls misli ali je koordinacija tela i duha u ovoj tehnici podignuta na jedan viši stepen od nama uobičaje­ne. EEG pokazuje najveću koherenciju mo­ždanih talasa za vreme vežbi letenja. Ona se tada proteže celim spektrom moždane delatnosti od 0 do 25 Hz pa i više, i ukazuje na gotovo savršenu koordinaciju duha i tela. Pri­sutan je stalni priliv energije da bi se na kraju čovek osećao potpuno ispunjen energijom.

Mahariši uvek ponovo naglašava da vrednost ovih SIDHI tehnika nije u njihovoj spoljnoj manifestaciji već u razvoju onih suptilnih delova mozga kojima se retko služimo. Sva­kim sidijem uvežbavamo sasvim određeni deo mozga što se odražava i u različitim EEG za­pisima. One su jedan od najvećih „čistača“ kako individualnog tako i kolektivnog stresa.

Laboratorija savršenstva

U Ajovi, u gradu Fairfieldu, postoji Maha­rišijev Internacionalni univerzitet MIU — laboratorija koja kreira savršenog pojedinca, čoveka 21. veka.

MIU nudi studentima nivo akademskog obrazovanja i kvaliteta života koji nije dostu­pan ni na jednom drugom univerzitetu.

„Srećni smo da predstavimo svetu idealni sistem obrazovanja gde neće biti samo intelekt ispunjen i zadovoljan, već i baza intelek­ta, polje čiste inteligencije. Izvor i baza života biće realizovani kod svakoga. To je život koji se bazira na ujedinjenom polju i zbog toga mi imamo obrazovanje bazirano na ujedinje­nom polju“ kaže Mahariši.

U srcu integrisanog pristupa obrazovanju MIU-a je grupa koja praktikuje TM i TM SI­DI program, a koju čine svi žitelji univerzite­ta. Ovaj program, super zračenje, odvija se dva puta dnevno u kupolama MIU-a.

Efekat ovog programa nije samo u rastu indivi­dualnog zdravlja, kreativnosti, inteligencije i uspešne delatnosti onih koji čine koliciju MIU već i kreiranje uticaja koherencije, har­monije i progresa u celoj okolini. Brojna naučna istraživanja su dokazala sveukupnu korist od TM i TM sidi programa za obe stra­ne: pojedinca i društvo. Najupadljivije otkriće pokazuje da kad kvadratni koren od jedan odsto svetske populacije — 7.000 ljudi, prak­tikuje TM sidi prgram zajedno u grupi, inter­nacionalni konflikti i ratovi dobivaju reduci­rani i pozitivan trend širom sveta.

Sovjetski Savez se od marta 1989. godine uključio u ovaj program otvaranjem fondacije Mahariši Ajur Veda u Moskvi radi podučava­nja tehnike TM miliona sovjetskih građana.

Širom sveta postoje nebrojeni centri, veli­ki broj akademija i instituta za TM. Kod nas postoje društva za TM u Ljubljani, Zagrebu, Sisku, Varaždinu, Koprivnici (pri „Podrav­ki“), Poreču, Banja Luci, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, ali još ne i u Beogradu…

Pripremila: Ljiljana Ćirković

Skenirane strane:
strana 74
strana 75
strana 76
strana 77
strana 78