Čovekovo znanje zavisi od nivoa svesnosti sa koga doživljava okruženje. Stvarnost je različita u različitim stanjima svesti i svako viđenje stvarnosti ispravno je na svom sopstvenom nivou.
Postoje dva viđenja stvarnosti, jedno je da se kreacija pojavila iz nemanifestovanog, a drugo da se nemanifestovano nikada nije manifestovalo u kreaciji. To su dva stanja svesti, i svako je istinito na svom sopstvenom nivou.
U budnom stanju svesti, čovek je potpuno identifikovan s objektom opažanja, objekat je jedina stvarnost, Sopstvo je nepostojeće.
U transcendentalnoj svesti ništa osim neograničenosti ne postoji.
U kosmičkoj svesti čovek doživljava neograničenu svesnost, Sopstvo, zajedno s granicama relativnog života.
Svest jedinstva je iskustvo Bitka kao izvora, toka i cilja svega. U ovom stanju svesti, čovek doživljava krajnju nemanifestovanu, neograničenu jedinstvenu vrednost života.